Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, ja objavljujem da neko samo putem ovoga učenja postaje brahman trostrukog znanja, a ne putem bilo kakvog drugog naklapanja. A kako ja to objavljujem? Tako se, monasi, neki monah seća mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ʼTada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. To je prvo znanje koje on stiče. Neznanje je razvejano i javilo se istinsko znanje; tama je razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

Onda, monasi, monah duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: „Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu sa pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna gledišta i postupala u skladu sa ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.” Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna; razumeh kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. To je drugo istinsko znanje koje on stiče. Neznanje je razvejano i javilo se istinsko znanje; tama je razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

Onda, monasi, monah ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. To je treće istinsko znanje koje on stiče. Neznanje je razvejano i javilo se istinsko znanje; tama je razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

Tako ja, monasi, objavljujem da neko samo putem ovog učenja postaje brahman trostrukog znanja, a ne putem bilo kakvog drugog naklapanja.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Ko zna svoje prethodne živote,
ko vidi nebeske i svetove muka,
ko je na kraj preporađanja stigao,
savršenog je znanja mudrac.

Sa takve tri vrste znanja,
postaje on brahman triju Veda,
to je zovem trostrukim znanjem,
a nikakvo drugo naklapanje.”

To su reči Blaženog koje sam čula.