Budini govori srednje dužine 53

Učenik na putu višeg vežbanja

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakyana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju.

U to vreme bila je podignuta nova dvorana za Sakyane iz Kapilavatthua, u kojoj se još nije smestio nijedan asketa ili brahman, niti kakvo drugo ljudsko biće.

Onda Sakyani iz Kapilavatthua odoše do Blaženoga. Pošto mu se pokloniše, sedoše sa strane i rekoše mu:

„Poštovani gospodine, nedavno je podignuta nova dvorana za Sakyane iz Kapilavatthua, u kojoj se još nije smestio nijedan asketa ili brahman, niti kakvo drugo ljudsko biće.

Neka Blaženi bude prvi koji će je koristiti. Pošto je Blaženi bude prvi koristio, potom će je i Sakyani iz Kapilavatthua koristiti.

To će biti na njihovu korist i sreću za dugo vremena.„

Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Kad su videli da se saglasio, ustadoše sa svojih mesta, poklone mu se i pazeći da im on ostane sa desne strane, odoše do one dvorane. Pod potpuno pokriše prostirkama, pripremiše mesta za sedenje, donesoše veliko bure za vodu i okačiše jednu uljanu lampu.

Onda se vratiše do Blaženog, pokloniše mu se, stadoše sa strane i

rekoše:

„Poštovani gospodine, pod smo potpuno pokrili prostirkama, pripremili mesta za sedenje, doneli smo veliko bure za vodu i okačili jednu uljanu lampu.

Vreme je za Blaženog da učini onako kako misli da treba.„

Na to se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i ogrtač i praćen grupom monaha ode do dvorane. Kad je stigao, opra noge i uđe u dvoranu te sede uz centralni stub okrenut istoku.

Monasi takođe opraše noge i uđoše u dvoranu te sedoše uz zapadni zid okrenuti istoku, a Blaženi je sedeo pred njima.

Sakyani iz Kapilavatthua takođe opraše noge i uđoše u dvoranu, sedoše uz istočni zid okrenuti zapadu, a Blaženi je sedeo pred njima.

Potom, pošto je Blaženi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio Sakyane iz Kapilavatthua svojim govorom o Dhammi, reče on poštovanom Ānandi:

„Ānanda, govori ti Sakyanima iz Kapilavatthua o učeniku na putu višeg vežbanja, koji je stupio na put.

Mene bole leđa i

odmoriću se.„

„U redu, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Ānanda.

Onda Blaženi presavije svoj gornji ogrtač na četvoro, te leže na desnu stranu, u lavlji položaj, s jednim stopalom povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, pošto je u svom umu odredio vreme za ustajanje.

Potom se Ānanda obrati Mahānāmi Sakyaninu ovako:

„Mahānāma, postoji plemeniti učenik koji poseduje vrlinu, stražari na vratima čula, umeren je u jelu i posvećen budnosti; poseduje sedam dobrih kvaliteta; po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

A kako plemeniti učenik poseduje vrlinu?

Tako što je plemeniti učenik čestit, ne krši monaška pravila, savršen je u ponašanju i ophođenju, zazire i od najmanjeg prekršaja, vežba sebe pridržavajući se pravila vežbanja.

Tako plemeniti učenik poseduje vrlinu.

A kako plemeniti učenik stražari na vratima čula?

Kad okom vidi oblik, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje.

Ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, obuzdava oko.

Kada uhom čuje zvuk…

Kada nosom oseti miris…

Kada jezikom oseti ukus…

Kada telom dodirne neki predmet…

Kada umom prepozna objekat uma, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje.

Ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, obuzdava um.

Tako plemeniti učenik stražari na vratima svojih čula.

A kako je plemeniti učenik umeren u jelu?

Pošto dobro razmisli, plemeniti učenik hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo radi snage i izdržljivosti svoga tela, da ukloni glad, kao potporu svetačkom životu.

Ovako razmišlja: ’Na taj način ću iskoreniti stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, neporočan i živeti ugodno.’

Tako je plemeniti učenik umeren u jelu.

A kako je plemeniti učenik posvećen budnosti?

Tokom dana, dok hoda ili sedi, plemeniti učenik pročišćuje svoj um od svih stanja koja ga ometaju.

U prvoj trećini noći, dok hoda ili sedi, pročišćuje svoj um od svih stanja koja ga ometaju.

U drugoj trećini noći leže na desnu stranu, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, pošto je u svom umu odredio vreme za ustajanje.

Kad ustane, u poslednjoj trećini noći, dok hoda ili sedi, pročišćuje svoj um od svih stanja koja ga ometaju.

Tako je plemeniti učenik posvećen budnosti.

A kako plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta?

Plemeniti učenik ima veru u sebi, veruje u Tathāgatino probuđenje ovako:

’Blaženi je plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’

Oseća stid od nedela; sramota ga je da čini loša dela telom, govorom i umom, sramota ga je da se upušta u loše, štetne postupke.

Strahuje od nedela; plaši se da čini loša dela telom, govorom i umom, plaši se da se upušta u loše, štetne postupke.

Mnogo je čuo, zapamtio je to što je čuo i razumeo. Učenje koje je divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, pravog značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život–upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro razumeo.

Energičan je u napuštanju štetnih i okretanju ka korisnim stanjima; postojan je, čvrst u naporu, a ne nemaran u razvijanju korisnih stanja.

Ima svesnost; poseduje najvišu svesnost i veštinu; seća se i zna šta

Mudar je; poseduje mudrost u pogledu nastanka i nestanka, koja je plemenita, prodorna i vodi potpunom razaranju patnje.

Tako plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta.

A kako plemeniti učenik po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada?

Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, plemeniti učenik ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja…

Smirivanjem usmerene misli i istraživanja ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…

Slabljenjem ushićenja… ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja…

Napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.

Tako plemeniti učenik po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

Kad plemeniti učenik postane taj koji poseduje vrlinu, stražari na vratima svojih čula, umeren je u jelu i posvećen budnosti; poseduje sedam dobrih kvaliteta; po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada–tada se naziva onaj koji je u višem vežbanju, koji je stupio na put. On nije pokvareno jaje, već je u stanju da probije ljusku, sposoban za probuđenje, sposoban da dosegne najvišu sigurnost od ropstva.

Zamisli da postoji kokoška sa osam, deset ili dvanaest jaja, koja ih je pokrila, grejala i negovala kako treba.

Čak i ako ne poželi: ’Oh, kad bi moji pilići probili ljusku svojim kandžama i kljunom i bezbedno se izlegli!’,

ipak su pilići u stanju da probiju ljusku svojim kandžama i kljunom i bezbedno se izlegu.

Isto tako, plemeniti učenik je postao onaj koji poseduje vrlinu… on se naziva onaj koji je u višem vežbanju, koji je stupio na put. On nije pokvareno jaje, već je u stanju da probije ljusku, sposoban za probuđenje, sposoban da dosegne najvišu sigurnost od ropstva.

Stigavši upravo do iste te najviše svesnosti, čija je čistota zasnovana na spokojstvu, ovaj plemeniti učenik se seća mnoštva svojih prošlih života…

(kao sutta 51, §24)… Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

To je njegov prvi proboj, nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su začeti.

Stigavši upravo do iste te najviše svesnosti, čija je čistota zasnovana na spokojstvu, duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju… (kao sutta 51, §25)… u skladu sa svojim postupcima.

To je njegov drugi proboj, nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su začeti.

Stigavši upravo do iste te najviše svesnosti, čija je čistota zasnovana na spokojstvu, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.

To je njegov treći proboj, nalik pilićima one kokoške koji probiju ljusku u kojoj su začeti.

Kad plemeniti učenik poseduje vrlinu, to je njegovo ponašanje.

Kad stražari na vratima svojih čula, to je njegovo ponašanje.

Kad je umeren u jelu, to je njegovo ponašanje.

Kad je posvećen budnosti, to je njegovo ponašanje.

Kad poseduje sedam dobrih kvaliteta, to je njegovo ponašanje.

Kad po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada, to je njegovo ponašanje.

Kad se seća mnoštva svojih prošlih života… u celini i do detalja, to je njegovo istinsko znanje.

Kad duhovnim okom… vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i razume kako se bića kreću u skladu sa svojim postupcima, to je njegovo istinsko znanje.

Kada, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, to je njegovo istinsko znanje.

Za tog plemenitog učenika se tada kaže da je savršen u istinskom znanju, savršen u ponašanju, savršen u istinskom znanju i ponašanju.

A ove stihove izgovori Brahmā Sanankumāra:

’Plemenit klan se smatra najboljim među ljudima po poreklu;

ali najbolji je među božanstvima i ljudima ako je savršen u istinskom znanju i ponašanju.’

Te stihove je Brahmā Sunankumāra dobro otpevao, a ne loše; dobro ih je izgovorio, a ne loše; imaju značenje, nisu besmisleni; Blaženi ih je potvrdio.„

Onda Blaženi ustade i obrati se poštovanom Ānandi ovim rečima:

„Dobro je, dobro je, Ānanda!

Dobro je što si Sakyanima iz Kapilavatthua govorio o plemenitom učeniku na putu višeg vežbanja, koji je stupio na put.„

Tako reče poštovani Ānanda.

I Učitelj je to odobrio.

Zadovoljni, Sakyani iz Kapilavatthua obradovaše se Ānandinim rečima.