Budini govori tematski grupisani 12.55

6. Patnja

Veliko drvo

Kraj Sāvatthīja.

„Monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.

Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje;

sa vezivanjem bivanje…

Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Baš kao veliko drvo,

čije korenje ide nadole i popreko, pa onda sprovodi sokove nagore.

Tako bi to veliko drvo, hranjeno tim sokovima, potpomognuto njima, stajalo dugo, dugo vremena.

Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.

Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje…

Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.

Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;

sa prestankom vezivanja, bivanje nestaje…

Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

Zamislite, monasi, veliko drvo.

Onda dođe neki čovek, noseći ašov i korpu.

I on preseče to drvo u korenu, iskopa ga, izvuče korenje, čak i ona najsitnija vlakna.

Zatim iseče drvo na komade, iscepa ih, pretvori u iverje i osuši na vetru i suncu;

pošto ih osuši, zapali ih vatrom i pretvori u pepeo, a pepeo razveje na jakom vetru ili baci u brzu reku.

Tako bi, monasi, to veliko drvo bilo sasečeno u korenu, načinjeno poput palminog panja, uklonjeno, tako da se u budućnosti više ne može pojaviti.

Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.

Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;

sa prestankom vezivanja, bivanje nestaje…

Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”