Budini govori tematski grupisani 16.11

1. Kassapa

Ogrtač

Jednom je poštovani Mahākassapa boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

U to vreme poštovani Ānanda je lutao južnim brdima, praćen velikom grupom monaha.

I tom prilikom je tridesetak monaha, uglavnom mladića, učenika poštovanog Ānande, napustilo vežbanje i vratilo se svetačkom životu.

Nakon što je lutao južnim brdima koliko je želeo, poštovani Ānanda otide do Rāđagahe, do Bambusovog gaja, mesta gde se hrane veverice i poštovanog Mahākassape. Kad je stigao, pokloni se poštovanom Mahā Kassapi i sede sa strane. Dok je poštovani Ānanda sedeo sa strane, poštovani Mahā Kassapa mu reče:

„Prijatelju Ānanda, koliko razloga je Blaženi imao na umu kada je propisao pravilo da najviše tri monaha mogu zajedno jesti među porodicama?”

„Poštovani Kassapa, Blaženi je imao tri razloga na umu kada je propisao pravilo da najviše tri monaha mogu zajedno jesti među porodicama:

da bi obuzdao osobe lošeg karaktera i omogućio udoban život monasima lepog ponašanja, da oni sa lošim željama ne bi formirali klan i izazvali raskol u Sanghi, i iz samilosti prema porodicama.

To su, poštovani Kassapa, tri razloga koja je Blaženi imao na umu.”

„Pa zašto onda, prijatelju Ānanda, lutaš sa tim novim monasima, koji ne stražare na vratima svojih čula, koji ne znaju meru u jelu i nisu posvećeni budnosti?

Reklo bi se da lutaš uništavajući useve, reklo bi se da lutaš uništavajući porodice.

Tvoja pratnja se raspada, prijatelju Ānanda;

tvoji novi učenici otpadaju.

A ovaj dečak još uvek ne zna svoju meru.”

„Ali, poštovani Kassapa, na mojoj glavi su se već pojavile sede vlasi.

Pa ipak, mi još uvek ne možemo izbeći da nas poštovani Mahākassapa naziva ’dečakom’.”

„To je zato, prijatelju Ānanda, što lutaš sa tim novim monasima, koji ne stražare na vratima svojih čula, koji ne znaju meru u jelu i nisu posvećeni budnosti. Reklo bi se da lutaš uništavajući useve, reklo bi se da lutaš uništavajući porodice.

Tvoja pratnja se raspada, prijatelju Ānanda;

tvoji novi učenici otpadaju.

A ovaj dečak još uvek ne zna svoju meru.”

Monahinja Thullanandā doču

da je gospodin Mahākassapa nazvao gospodina Ānandu, mudraca iz Videhe, „dečakom” i ponizio ga.

Tada monahinja Thullanandā, nezadovoljna, izrazi svoje nezadovoljstvo rečima:

„Kako to da gospodin Mahākassapa, koji je ranije pripadao drugoj tradiciji, misli da može da naziva gospodina Ānandu, mudraca iz Videhe, ’dečakom’ i ponižava ga!”

Poštovani Mahākassapa ču monahinju Thullanandu kako izgovara te reči.

Onda poštovani Mahā Kassapa reče poštovanom Ānandi:

„Zaista je, prijatelju Ānanda, monahinja Thullanandā izgovorila te reči naglo i nepromišljeno.

Prijatelju, od dana kada sam obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustio domaćinski život otišavši u beskućnike, ne sećam se da sam bilo koga drugog smatrao svojim učiteljem osim Blaženog, plemenitog, potpuno probuđenog.

Ranije, prijatelju, dok sam još bio domaćin, razmišljao sam:

’Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja.

Nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki.

Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’

Kasnije sam napravio gornji ogrtač od komada odbačenog platna i, ugledajući se na one koji su arahanti u ovom svetu, obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.

Tako zaređen, dok sam išao putem između Rāđagahe i Nāḷande, ugledao sam Blaženog kako sedi kod svetilišta Bahuputta.

Kad sam ga video, pomislio sam:

’Ako bih ikoga prihvatio za učitelja, to bi bio samo Blaženi;

ako bih ikoga prihvatio za srećnog, to bi bio samo Blaženi;

ako bih ikoga prihvatio za potpuno probuđenog,

to bi bio samo Blaženi.’

Prijatelju, poklonio sam se tu, na tom mestu, do nogu Blaženog i rekao mu:

’Poštovani, Blaženi je moj učitelj, ja sam njegov učenik!

Poštovani, Blaženi je moj učitelj, ja sam njegov učenik!’

Na to mi Blaženi reče:

’Kassapa, onome ko bi učenika koji je tako potpuno predan rekao da zna, a da u stvari ne zna, ili da vidi, a da u stvari ne vidi, glava bi se raspukla.

Ali ja, Kassapa, znajući govorim da znam, videći govorim da vidim.

Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:

”Razviću snažan osećaj stida i straha od činjenja loših dela prema starijima, novajlijama i onima srednjim po stažu.”

Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.

Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:

”Kada slušam bilo koje učenje povezano sa onim što je korisno, slušaću ga pažljivo, uma usredsređenog na to, sabranog celog uma i naćuljenih ušiju.”

Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.

Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:

”Neću napustiti svesnost tela koja je praćena prijatnošću.”

Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.’

Onda, pošto me je ovim savetom poučio, Blaženi ustade sa svog mesta i ode.

Prijatelju, sedam dana sam jeo hranu dobijenu prošenjem kao onaj ko ima dug, a osmog dana se pojavilo krajnje znanje.

Zatim je Blaženi sišao s puta i otišao do podnožja nekog drveta.

Tada presavih svoj gornji ogrtač od komada odbačenog platna na četiri dela i rekoh Blaženom:

’Neka Blaženi sedne ovde, to će mi doneti trajnu dobrobit i sreću.’

Blaženi sede na to pripremljeno mesto.

Pošto je seo, Blaženi mi reče:

’Mekan je ovaj tvoj ogrtač od odbačenog platna, Kassapa.’

’Neka Blaženi prihvati moj ogrtač od odbačenog platna, iz saosećanja prema meni.’

’A hoćeš li ti, Kassapa, nositi moje pohabane rite od konoplje?’

’Nosiću, poštovani, pohabane rite Blaženog od konoplje.’

Tako sam, prijatelju, poklonio Blaženom svoj ogrtač od odbačenog platna,

a ja sam prihvatio pohabane rite Blaženog od konoplje.

Prijatelju, ako bi se za nekoga s pravom moglo reći:

’On je pravi sin Blaženog, rođen iz njegovih usta, rođen od Dhamme, stvoren od Dhamme, naslednik Dhamme, onaj koji je primio pohabane rite od konoplje’, to bi se s pravom moglo reći za mene.

Prijatelju, kad god poželim, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazim i ostajem na prvom stupnju zadubljenja…

(Isti razgovor se ponavlja za preostala meditativna dostignuća i šest neposrednih znanja, sve kao u govoru 16:9.)

Prijatelju, sa uklanjanjem otrova, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazim i ostajem u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.

Prijatelju, onaj ko bi pomislio da može da sakrije mojih šest neposrednih znanja, taj bi pomislio da može da sakrije slona visokog sedam ili sedam i po lakata jednim palminim listom.”

I monahinja Thullanandā napusti svetački život.