Budini govori tematski grupisani 20.10

1. Poređenja

Mačka

Kraj Sāvatthīja.

U to vreme neki monah je previše često zalazio među porodice.

Drugi monasi su mu govorili:

„Ne zalazi, prijatelju, previše često među porodice.”

Ali taj monah, iako su ga monasi opominjali, nije prestajao.

Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ispričaše sve ovo Blaženom.

„Nekada davno, monasi, mačka je stajala na gomili đubreta, vrebajući malog miša:

’Kada taj mali miš izađe po hranu, uhvatiću ga i pojesti.’

Onda, monasi, taj mali miš izađe po hranu.

Mačka ga uhvati i na brzinu proguta.

Ali taj mali miš joj izgrize creva i utrobu.

Zbog toga je ona trpela smrt i patnju ravnu smrti.

Isto tako se, monasi, neki monah ujutru obuče ogrtač, uzme zdelu i ogrtač i ode u selo ili grad po hranu, nezaštićenog tela, nezaštićenog govora, nezaštićenog uma, neustaljene svesnosti i neobuzdanih čula.

On tamo vidi ženu, loše odevenu ili loše ogrnutu.

Kad vidi tu ženu, loše odevenu ili loše ogrnutu, strast mu preplavi um.

Sa umom preplavljenim strašću, on trpi smrt ili patnju ravnu smrti.

Smrt je to, monasi, u disciplini Plemenitoga, kada neko napusti vežbanje i vrati se nižem životu.

Patnja ravna smrti je to kada neko načini neku ružnu povredu pravila.

Za takvu povredu pravila postoji (način za) oporavak.

Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate:

’Ići ćemo u prošenje hrane, u selo ili grad , zaštićenog tela, zaštićenog govora, zaštićenog uma, ustaljene svesnosti i obuzdanih čula.’

Tako sebe treba da vežbate.”