Budini govori tematski grupisani 9.9

1. Šuma

Vađđi princ

Jednom je neki monah, inače princ iz plemena Vađđi, boravio u zemlji Kosala, u gustoj šumi.

A u to vreme je u Vesaliju bila organizovana celonoćna svetkovina.

Onda taj monah, obuzet tugom kad je začuo glasnu muziku duvačkih i žičanih instrumenata, kao i zvuk gonga iz Vesalija, izgovori sledeće stihove:

„Živim u divljini potpuno sam,

poput debla odbačenog u šumi.

U blistavoj noći kakva je ova,

ko bi mogao biti jadniji od mene?”

Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, u želji da u njemu probudi osećaj neodložnosti, približi mu se i obrati sledećim stihovima:

„Živeći u divljini potpuno sam,

poput debla odbačenog u šumi,

mnogo je onih koji ti zavide:

stanovnici pakla i oni koji ka nebesima streme.”

Tada tog monaha, podstaknutog rečima božanstva, preplavi osećaj neodložnosti vežbanja.