Antologija Budinih govora 2.6

Život u istini

„Život u istini, duhovni život:

to je kažu najveće blago.

Ali kad čovek napusti svoj dom,

posveti se životu beskućnika,

i ako je po prirodi brbljiv,

uživa u tome da povređuje druge,

tada je život njegov naopak,

nečistoće u njemu se samo uvećavaju.

Monah koji u svađama uživa,

obavijen gustim velom obmane,

ne razume ono što objavljeno je,

Dhammu kojoj Buda podučava.

Smetnja onima koji sebe razvijaju,

vođen svojim neznanjem,

takav ne gleda na nečistoće

kao na put koji do pakla vodi.

Preporađajući se u svetu muka,

idući iz materice u matericu,

iz tame u tamu hodeći,

takvog monaha patnja čeka i posle ove smrti.

Kao što je teško čistiti septičku jamu,

mnogo godina punjenu, do vrha,

tako je i svakome punom nečistoća

teško da očisti samoga sebe.

Monasi, za koga znate da je takav,

čežnjom za domaćinskim životom sputan,

lošim željama, još lošijim namerama,

sklon da krene lošim putevima,

takvoga ujedinjeni,

svi do jednoga izbegavajte.

Počistite ga kao metlom prašinu,

odbacite iz zajednice kao otpad!

Razvejte plevu tih lažnih asketa,

koji za sebe misle da jesu podvižnici!

Uklonivši sve one pune žudnji,

sklone da krene lošim putevima,

a sami čisti, uvek sabrani,

družite se sa onima koji jesu čisti.

Tako ujedinjeni, razboriti,

na kraj patnje stići ćete.”