Nadahnuća 1.6

Mahākassapa

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

U isto vreme poštovani Mahākassapa je živeo u Pipphali pećini, bolan, u mukama, teško bolestan.

Onda jednom poštovani Mahākassapa uspe da umiri bolove,

pa pomisli:

„Kako bi bilo da odem u Rāđagahu u prošenje hrane?”

U to vreme pet stotina božanstava bilo je željno i spremno da poštovanom Mahākassapi daruju hranu.

Odbivši ih, poštovani Mahākassapa se ujutro obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otide do Rāđagahe da prosi hranu

i prođe kroz ulice gde je živela sirotinja, ubogi, sluge.

I vide Blaženi poštovanog Mahākassapu kako u Rāđagahi prosi hranu, prolazeći kroz ulice gde živi sirotinja, ubogi, sluge.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Ne oslanja se na drugoga,

već obuzdan i u suštinskom učvršćen,

sve otrove uklonio, sve mane odbacio:

takvoga ja brahmanom zovem.”