Nadahnuća 3.6

Pilindavaććha

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

U isto vreme poštovani Pilindavaććha se drugim monasima obraćao vrlo grubim rečima.

Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu rekoše:

„Poštovani gospodine, poštovani Pilindavaććha se drugim monasima obraća vrlo grubim rečima.”

Na to Blaženi reče jednom monahu:

„Monaše, idi i reci u moje ime monahu Pilindavaććhi da ga učitelj zove”.

„Da, poštovani gospodine”, odgovori monah. On otide do poštovanog Pilindavaććhe i reče mu:

„Prijatelju Pilindavaććha, učitelj te zove.”

„Dobro, prijatelju”, odgovori poštovani Pilindavaććha i otide da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu se obrati sledećim rečima:

„Je li istina, Vaććha, da se drugim monasima obraćaš vrlo grubim rečima?”

„Istina je, poštovani gospodine.”

Na to Blaženi, pošto je svojim umom obuhvatio prethodne živote poštovanog Pilindavaććhe, ovako reče monasima:

„Monasi, neka se niko od vas ne ljuti na monaha Vaććhu,

ne govori on tako sa monasima iz besa.

Monah Vaććha se pet stotina života u nizu preporađao u brahmanskoj porodici.

Tako da je takve grube reči prema drugima dugo vremena koristio.

Zato ovaj monah Vaććha i sada tako govori.”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„U kome ne žive obmana i oholost,

ko je strasti oslobođen, nesebičan i bez očekivanja,

ko je bes odagnao, sebe potpuno oslobodio,

tek taj je brahman, asketa, takav jeste monah.”