Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Sālavatiku.

U to vreme brahman Lohićća je živeo u Sālavatiki, nekadašnjem kraljevskom imanju prepunom životinja, bogatom pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.

I u isto vreme je brahman Lohićća imao ovakvo pogrešno uverenje: „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu? To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?”

I brahman Lohićća doču:

„Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Sālavatiku. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.”

Onda brahman Lohićća reče svom berberinu Rosiki: „Hajde, dobri moj Rosika, otidi do askete Gotame. Kada tamo stigneš, pokloni mu se do nogu u moje ime i upitaj ga je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća. A onda mu kaži: ’Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv brahmana Loććike za sutrašnji obrok.’”

„U redu, poštovani.” odgovori berberin Rosika, pa ode do Blaženog. Kada je stigao, pokloni mu se, sede sa strane, pa reče: „Poštovani gospodine, brahman Lohićća pita Blaženog je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća.” I onda ovako nastavi: „Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv brahmana Loććike za sutrašnji obrok.” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, berberin Rosika se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide. Kada se vratio do brahmana Lohićće, reče mu: ’Poziv moga gospodara preneo sam Blaženom. I on ga je prihvatio.’

U zoru, brahman Lohićća naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana. Onda on reče berberinu Rosiki: ’Hajde, dobri moj Rosika, otidi do askete Gotame i ovako mu objavi:

„U redu, poštovani.” odgovori berberin Rosika, pa ode do Blaženog i prenese mu poruku.

A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put Sālavatike. A berberin Rosika ih je pratio u stopu. Onda on reče Blaženom: „Poštovani gospodine, brahman Lohićća ima ovakvo pogrešno uverenje: „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu? To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?” Poštovani gospodine, dobro bi bilo da ga Blaženi odgovori od te opasne zablude.”

„Nadajmo se da će tako i biti, Rosika, nadajmo se.”

Tako Blaženi stiže do domna brahmana Lohićće i tu sede na unapred pripremljeno mesto. Onda brahman Lohićća svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku zajednicu predvođenu Blaženim.

1. Propitivanje Lohićće

Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, brahman Lohićća sede na niže mesto, sa strane.

Kad je tako uradio, Blaženi ga upita: „Je li istina, Lohićća, da ti imaš jedno ovakvo pogrešno uverenje: „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu? To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’”

„Istina je, učitelju Gotama.”

„Kaži mi, Lohićća? Upravljaš li ti Sālavatikom?”

„Upravljam, učitelju Gotama.”

„Lohićća, zamisli da neko kaže: ’Brahman Lohićća upravlja Sālavatikom. Samo on treba da uživa u tome što je stvoreno u Sālavatiki i ne treba da ga deli sa bilo kime.’ Da li bi osoba koja tako govori otežala onima čiji život zavisi od tebe ili ne bi?”

„Otežala bi, učitelju Gotama.”

„Da li onaj ko drugima otežava postupa dobronamerno ili nedobronamerno?”

„Nedobronamerno, učitelju Gotama.”

„Da li nedobronamerna osoba u svom srcu ima ljubav ili neprijateljstvo?”

„Neprijateljstvo, učitelju Gotama.”

„A kada je srce puno neprijateljstva, postoji li ispravno razumevanje ili pogrešno razumevanje?”

„Pogrešno razumevanje, učitelju Gotama.”

„Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta: u paklu ili u svetu životinja.

Šta misliš, Lohićća? Vlada li kralj Pasenadi Kāsījem i Kosalom?”

„Vlada, učitelju Gotama.”

„Lohićća, zamisli da neko kaže: ’Kralj Pasenadi vlada Kāsījem i Kosalom? Samo on treba da uživa u tome što je stvoreno u Kāsiju i Kosali i ne treba da ga deli sa bilo kime.’ Da li bi osoba koja tako govori otežala onima čiji život zavisi od kralja Pasenadija ili ne bi?”

„Otežala bi, učitelju Gotama.”

„Da li onaj ko drugima otežava postupa dobronamerno ili nedobronamerno?”

„Nedobronamerno, učitelju Gotama.”

„Da li nedobronamerna osoba u svom srcu ima ljubav ili neprijateljstvo?”

„Neprijateljstvo, učitelju Gotama.”

„A kada je srce puno neprijateljstva, postoji li ispravno razumevanje ili pogrešno razumevanje?”

„Pogrešno razumevanje, učitelju Gotama.”

„Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta: u paklu ili u svetu životinja.

Dakle, čini se, Lohićća, da ako bi neko rekao takvu stvar ili o Lohićći ili o kralju Pasenadiju, to je pogrešno razumevanje.

Na isti način, zamisli da neko kaže: „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu? To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’

Sa druge strane, ima ljudi dostojnih poštovanja koji, oslanjajući se na učenje i praksu koje je objavio Tathāgata, dostignu visoko obeležje kao što je ovo: ostvare plod ulaska u tok, plod jednom povratnika, plod nepovratnika, plod arahanta. Sem toga, ima onih u kojima dozre seme preporađanja u nebeskom svetu. A osoba koja govori kao ti takvima otežava. Ona postupa nedobronamerno, srce joj je puno neprijateljstva i zastupa pogrešno gledište. Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta: u paklu ili u svetu životinja.

2. Tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor

Lohićća, postoje tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor. Kad neko kori takve učitelje, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti. Koje tri vrste?

Prvo, uzmi učitelja koji nije dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike. Takav podučava svoje učenike: ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’ Ali njegovi učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. Takav učitelj zaslužuje prekor: ’Prijatelju, ti nisi dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike; tako podučavaš svoje učenike: „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.” Ali tvoji učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. Kao kad bi se muškarac primicao ženi koja pred njim uzmiče ili hteo da je zagrli, iako mu je ona okrenula leđa. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?” To je, Lohićća, prva vrsta učitelja koji zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.

Dalje, uzmi drugog učitelja koji nije dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike. Takav podučava svoje učenike: ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’ I njegovi učenici žele da slušaju. Obraćaju pažnju, usmeravaju svoj um ka razumevanju. Ne žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. Takav učitelj zaslužuje prekor: ’Prijatelju, ti nisi dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike; tako podučavaš svoje učenike: „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.” I tvoji učenici žele da slušaju. Obraćaju pažnju, usmeravaju svoj um ka razumevanju. Ne žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. Kao kad bi neko zapostavio svoju njivu i mislio kako treba da okopava tuđu njivu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’ To je, Lohićća, druga vrsta učitelja koji zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.

Dalje, uzmi trećeg učitelja koji jeste dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike. Takav podučava svoje učenike: ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’ Ali njegovi učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. Takav učitelj zaslužuje prekor: ’Prijatelju, ti si dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike. Tako podučavaš svoje učenike: „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.” Ali tvoji učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke. To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’ To je, Lohićća, treća vrsta učitelja koji zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.

To su, Lohićća, tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor. Kad neko kori takve učitelje, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.

3. Učitelj koji ne zaslužuje prekor

Kada ovo bi izgovoreno, brahman Lohićća reče Blaženom: „Da li onda, učitelju Gotama, postoji učitelj koji ne zaslužuje prekor?”

„Postoji, Lohićća.”

„A koji je to?”

„Događa se, Lohićća, da se Tathāgata pojavi u ovome svetu… Na taj način, Lohicca, monah je usavršen u vrlini… On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je neistinit, bezrazložan, neopravdan i može mu se mnogo toga prigovoriti.

Drugo zadubljenje… Treće zadubljenje… On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor…

… Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju… Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor…

On razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je neistinit, bezrazložan, neopravdan i može mu se mnogo toga prigovoriti.

Kada ovo bi izgovoreno, brahman Lohićća reče Blaženom:

„Učitelju Gotama, kao kada bi čoveka koji sa litice pada u pakao neko drugi zgrabio za kosu, povukao nagore i postavio na čvrsto tlo, isto tako je mene koji sam sa litice padao u pakao učitelj Gotama povukao nagore i postavio na čvrsto tlo.

Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”